Vladimir D. Janković: Pesma „Avala 2”

Foto: Ana Stjelja

Mislio sam da ti dolazim

Da istresem sva poniženja

U tvoje mirišljave slabine

Da udarce povadim iz kože

I razmažem ih po tvojim

Mahovinama

Po korama tvojih

Stabala

Mislio sam da ti dolazim

Da razgrnem tvoje krtičnjake

I u njih saspem

Reči koje mi tište

Slepoočnice

Koje mi koče udove

I ti bi sve to neosetno primila

Ni grančicom me ne bi

Šljisnula

Zagrlila bi me svojim

Povijenim travama

Ali kada sam te ugledao

Pomislih

Ne mogu joj jad svoj ostavljati

Ne mogu njenu vulkansku utrobu

Tugom svojom trovati

Neka me leči

Ako sama primeti

Da po lek dolazim

I baba na raskrsnici

Usamljena u živim senkama

Pruži mi neko bilje

Kao konja da hrani

I ja ustuknuh

Sto metara sam

Unatraške hodao

Pobegoh dublje u tvoju

Pitomu divljinu

I nigde ne beše čoveka

Ma ni automobila

Uhvatih se za jedan od nosača

Tornja

I zavapih

Jesi li ti raketa

Kleknuh pred drvenu crkvicu

I zaječah

Pomiluj me

Šumska boginjo.

Vladimir D. Janković, pesnik, esejista, pripovedač i književni prevodilac, rođen je u Beogradu 1968. godine. Objavio je pet knjiga pesama i jednu zbirku kratkih priča i eseja, kao i više od 300 književnih prevoda, što s francuskog, što s engleskog jezika, od toga oko 120 romana i nekoliko knjiga poezije. Za svoj rad ovenčan je književnoprevodilačkim nagradama „Branko Jelić” i „Miloš N. Đurić”, kao i Nagradom grada Beograda „Despot Stefan Lazarević” za oblast književnosti i prevodnog stvaralaštva. Živi u Šumicama već punih četvrt veka i raduje ga što može da se izjašnjava i kao Voždovčanin.