Foto: Ana Stjelja
Mislio sam da ti dolazim
Da istresem sva poniženja
U tvoje mirišljave slabine
Da udarce povadim iz kože
I razmažem ih po tvojim
Mahovinama
Po korama tvojih
Stabala
Mislio sam da ti dolazim
Da razgrnem tvoje krtičnjake
I u njih saspem
Reči koje mi tište
Slepoočnice
Koje mi koče udove
I ti bi sve to neosetno primila
Ni grančicom me ne bi
Šljisnula
Zagrlila bi me svojim
Povijenim travama
Ali kada sam te ugledao
Pomislih
Ne mogu joj jad svoj ostavljati
Ne mogu njenu vulkansku utrobu
Tugom svojom trovati
Neka me leči
Ako sama primeti
Da po lek dolazim
I baba na raskrsnici
Usamljena u živim senkama
Pruži mi neko bilje
Kao konja da hrani
I ja ustuknuh
Sto metara sam
Unatraške hodao
Pobegoh dublje u tvoju
Pitomu divljinu
I nigde ne beše čoveka
Ma ni automobila
Uhvatih se za jedan od nosača
Tornja
I zavapih
Jesi li ti raketa
Kleknuh pred drvenu crkvicu
I zaječah
Pomiluj me
Šumska boginjo.
Vladimir D. Janković, pesnik, esejista, pripovedač i književni prevodilac, rođen je u Beogradu 1968. godine. Objavio je pet knjiga pesama i jednu zbirku kratkih priča i eseja, kao i više od 300 književnih prevoda, što s francuskog, što s engleskog jezika, od toga oko 120 romana i nekoliko knjiga poezije. Za svoj rad ovenčan je književnoprevodilačkim nagradama „Branko Jelić” i „Miloš N. Đurić”, kao i Nagradom grada Beograda „Despot Stefan Lazarević” za oblast književnosti i prevodnog stvaralaštva. Živi u Šumicama već punih četvrt veka i raduje ga što može da se izjašnjava i kao Voždovčanin.