80 godina od rođenja i 20 godina od smrti kraljice romske muzike Vide Pavlović

Vida Pavlović u mladosti

Vida Pavlović (romski: Vida Pavlovičh) zauzima posebno mesto u istoriji jugoslovenske i romske muzike. Njena karijera, puna strasti, bola i uspeha, ostavila je neizbrisiv trag kako među publikom, tako i među kolegama muzičarima. Često su je zvali „Kraljica romske muzike“, a mnogi i „Kraljica nad kraljicama“ — jer Vida nije samo pevala pesme, ona ih je živela.

Rođena 1945. godine u Futogu, Vida je rano uplovila u muzičke vode. Već sa 14 godina počela je da peva uz ujaka, koji je bio kafanski muzičar. U petnaestoj godini udaje se za muzičara Aleksandra Pavlovića i seli u Sarajevo. Tokom deset godina pevanja po kafanama i učionica života, Vida je brusila svoj glas i emociju, da bi na kraju snimila prvu ploču sa pesmom „Gledala sam sa prozora“. Ploča je doživela ogroman uspeh, prodavši se u više od 50.000 primeraka — za tadašnje vreme pravi podvig.

Ovaj uspeh daje joj hrabrost: Vida ostavlja Aleksandra, pakuje dva kofera i seli se u Beograd, gde je srela novu ljubav — muzičara Stevu Jovanovića. Njihov brak trajao je 27 godina, ali nije bio bez bola. Vida je često isticala kako je nesrećna što nema dece, a i brak je na kraju završen razvodom. Ipak, njih dvoje su nastavili da žive pod istim krovom, svako u svom delu kuće, što dovoljno govori o složenosti njihove veze.

Kuća Vide Pavlović na Voždovcu

Vida je živela na Voždovcu, gde je i preminula 2005. godine. Poslednjih godina mučila se s visokim pritiskom, ali do kraja života ostala je verna muzici i emociji koju je širila. Sahranjena je u rodnom Futogu, mestu odakle je sve krenulo.

Za mnoge, Vida Pavlović nije bila samo pevačica. Bila je glas naroda, glas tuge, radosti, ljubavi i bola. Njene pesme ostaju da žive i da diraju nova srca, baš kao što je to činila decenijama — bez ikakve barijere jezika, porekla ili granica.

Njene pesme, poput „Gledala sam sa prozora“, „Noćas mi srce pati“, „Tiho noćas“ i mnogih drugih, ostale su zauvek urezane u kolektivno pamćenje. Vida nije samo pevala — ona je kroz svaki stih i svaku emociju unosila deo svog života, svojih rana, svojih čežnji. Njen moćni, prepoznatljivi glas bio je most između romske tradicije i šire publike, između kafanske pesme i duboke, lične ispovesti.

Iako je privatno često bila nesrećna, borila se sa usamljenošću i zdravstvenim problemima, na sceni je uvek bila kraljica — ponosna, moćna, nepokolebljiva. Publika je u njoj videla simbol snage, istrajnosti i autentičnosti.

Danas, 20 godina nakon njene smrti, Vida Pavlović ostaje legenda. Njene pesme i dalje se pevaju, njeno ime se i dalje izgovara s poštovanjem, a njen glas i dalje odzvanja u kafanama, na radiju, u srcima ljudi. Kraljica romske muzike možda je otišla, ali njena duša i dalje pleše u pesmi.

Izvor: Wikipedia

Video: Vida Pavlović / You Tube