Sećanje na Vasu Čarapića: 220 godina od smrti „Zmaja od Avale”
- 4 hours ago
- 3 min read
U 2026. godini, povodom 220 godina od smrti, sećamo se jednog od najhrabrijih junaka Prvog srpskog ustanka – Vasilije Vasa Čarapić, poznatog u narodu kao „Zmaj od Avale”. Njegov život, iako kratak, bio je ispunjen borbom, hrabrošću i bezuslovnom posvećenošću slobodi.
Poreklo i život
Vasa Čarapić rođen je 1768. godine u selu Beli Potok, pod obroncima planine Avala, nedaleko od Belgrade. Njegova porodica poticala je iz plemena Kuči u današnjoj Crnoj Gori.
Prezime Čarapić nastalo je iz zanimljive porodične anegdote. Jedan od njegovih predaka slučajno je ubio psa nekog Turčina, koji je potom zahtevao odštetu od 500 groša. Kada je porodica prikupila novac, poslali su ga – ne u kesi, već u čarapi. Od tog neobičnog događaja porodica je dobila nadimak koji je kasnije postao prezime.
Ratničko iskustvo i glas hrabrosti
Još pre ustanka Vasa se borio protiv Osmanlija kao dobrovoljac tokom austrijsko-turskih ratova i učestvovao u događajima poznatim kao Kočina Krajina. Njegova izuzetna hrabrost brzo mu je donela veliki ugled među Srbima, pa je izabran za kneza Gročanske nahije.
Vasa je bio poznat po jednoj osobini koju su savremenici često pominjali – po gotovo poslovičnoj mržnji prema turskim zulumima i snažnoj želji za slobodom.
Početak ustanka
Uoči Seče knezova 1804. godine, dahije su planirale likvidaciju srpskih knezova. Kada je saznao za plan, Vasa je pobegao na Avalu. Turci su ubrzo ubili njegovog brata Marka, što je dodatno raspirilo njegovu odlučnost.
Vasa se pridružio hajducima i proveo tešku zimu u planinama. Predanje kaže da je, kada je stiglo proleće i kada je ugledao prvo olistalo drvo, u njega zabio srebrni novčić, opalio iz pištolja i uzviknuo:
„Sad vam smem, Turci – Vasa je dobio krila!”
Oko sebe je okupio četu hrabrih boraca i ubrzo postao jedan od najvažnijih vojvoda Prvog srpskog ustanka, pod vođstvom Karađorđe Petrović.
Juriš na Beograd i herojska smrt
Godine 1806. ustanički vođa Karađorđe oklevao je da li da napadne Beograd. Upravo ga je Vasa Čarapić ubedio da je trenutak pravi.
Napad na grad počeo je u zoru 29. novembra. Vasa je sa oko 3.000 ustanika jurišao na rovove kod Stambol Kapije, na mestu današnjeg Trga Republike.
U jurišu je povikao:
„Za mnom, braćo!”
U tom trenutku pogodio ga je turski metak. Iako teško ranjen, uspeo je da ohrabri saborce rečima koje su ostale upamćene u narodnom pamćenju:
„Gle, pas me ujede, i njegov zakon!... Ne bojte se! Evo Čamdžija peva!”
Nedugo potom je preminuo u šatoru Karađorđe Petrović, posle još dva sata borbe za život.
Nasleđe „Zmaja od Avale”
Pre smrti izrazio je želju da bude sahranjen kod manastira Rakovica gde se njegov grob i danas nalazi.
Sećanje na Vasu Čarapića živi i u samom srcu Beograda. Spomenik mu stoji ispred Narodnog pozorišta u Beogradu e, na mestu gde je poginuo, a jedna od centralnih gradskih ulica nosi njegovo ime – Ulica Vase Čarapića iliti Vasina ulica.
Odbor za podizanje spomenika u Beogradu 1930. godine predlaže da se podigne javni spomenik kao sećanje na Vasu Čarapića. Tek nakon Drugog svetskog rata dolazi do realizacije spomenika koji je podignut 1951. godine.
Njegov lik pojavio se i u jugoslovenskoj kinematografiji – u filmu Pesma sa Kumbara, gde ga je tumačio Vasa Pantelić.
Sećanje koje traje
Priča o Vasi Čarapiću nije samo priča o jednom ratniku. To je priča o čoveku koji je verovao da sloboda vredi više od života. Njegova smrt tokom juriša na Beograd pretvorila ga je u legendu, a nadimak „Zmaj od Avale” postao je simbol nepokolebljive hrabrosti.
Danas, više od dva veka kasnije, njegovo ime ostaje deo istorije i identiteta Beograda i Srbije – kao podsetnik da su sloboda i hrabrost često izbor onih koji su spremni da idu prvi.
Izvor: Wikipedia
Comments