Voždovčanima nije nepoznat pojam „sestre Bukumirović”, s obzirom na to da jedno obdanište u naselju Medaković na Voždovcu nosi upravo ovaj naziv. Za ovih pet hrabrih žena, Voždovac je bio sudbinski vezan. Istorija će pokazati kako.
No ko su zapravo bile sestre Bukumirović? Srbijanka, Jovanka, Danica, Vidosava i Ružica su bile ćerke učitelja Milića Bukumirovića. Svih pet sestara uzelo je učešće u Drugom svetskom ratu, kao pripadnice Narodnooslobodilačkog pokreta. Tri sestre (Srbijanka, Jovanka i Ružica) bile su zatočene u Banjičkom logoru, dok su dve (Srbijanka i Jovanka) streljane u Jajincima.
Osim izuzetne lepote, odlikovala ih je i izuzetna hrabrost i spremnost da poginu za svoj rod.
Posle oslobođenja Jugoslavije, posmrtni ostaci Srbijanke, Jovanke i njihovog brata Miroslava Bukumirovića su preneti i sahranjeni u Aleji boraca Narodnooslobodilačkog rata, na Novom groblju u Beogradu.
Srbijanka Bukumirović (1920—1944) bila je studentkinja medicine, članica KPJ i aktivistkinja NOP-a. Radila je u tehnici Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Uhapšena je oktobra 1943. godine i bila zatočena u Banjičkom logoru. Streljana je 7. septembra 1944. godine u Jajincima.
Jovanka Bukumirović (1910—1944) radila je kao učiteljica. Bila je kandidat za člana KPJ i aktivistkinja NOP-a, zajedno sa sestrom Srbijankom radila je u tehnici Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Uhapšena oktobra 1943. godine i bila zatočena u Banjičkom logoru. Učestvovala je u napadu na komandanta logora Krigera i istog dana 11. septembra 1944. streljana u Jajincima.
Ružica Bukumirović udata Đurović, uhapšena je zajedno sa sestrama Srbijankom i Jovankom, oktobra 1943. godine i bila zatočena u Banjičkom logoru. Bila je u drugoj kategoriji zatočenica, tako da je preživela rat.
Vidosava Bukumirović, uhapšena je zajedno sa svojim sestrama i kratko vreme bila zatočena u Banjičkom logoru, ali ubrzo puštena.
Danica Dana Bukumirović i njene sestre Ružica i Vidosava jedine su preživele rat.
U leto 1943. godine, Srbijanka i Jovanka su na ime svoje sestre Ružice Bukmirović-Đurović, za potrebe KPJ i NOP-a, zakupile kuću u Mokroluškoj ulici broj 7. U kući su tada bila izgrađena skloništa za skrivanje partijskih funkcionera i ilegalnog materijala, a takođe su u njoj često bile i održavane sednice Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju.
Oktobra 1943. agenti Specijalne policije (kvinslinške formacije) su uhapsili Vasilija Buhu i Veru Miletić (majku Mire Marković) koji su pod pritiskom mučenja i batina otkrili sve komuniste koje su znali, a među njima i Srbijanku. Tada je usledila najveća akcija hapšenja komunista i njihovih saradnika u okupiranoj Srbiji. Kvinslinška Specijalna policija je upala u kuću Srbijanke i Jovanke i uhapsila ih zajedno sa njihovom sestrom Ružicom i odvela ih u logor na Banjici.
Za razliku od Buhe i Vere Miletić, sestre Bukumirović su se čvrsto držale i samo ćutale. Srbijanka i Jovanka su iz logora u Banjici 10. juna 1944. poslali ovo pismo svojoj majci:
Draga mamo, Ruža nije više sa nama u sobi. Premeštena je cela druga kategorija. Ovde je ostala samo prva, nas 34 na broju. Prekjuče je počelo streljanje. U četvrtak predveče je izvedeno 10 drugova iz I kategorije. Juče u isto vreme, isto toliko. Ne znam kada će da dođu i po nas. Ako budu rešili da likvidiraju prvo muškarce, mi ćemo živeti možda još osam dana. A može da nam se desi da odemo i danas. Nemoj da se zavaravaš i veruješ onima koji su te do sada lagali i koji će te lagati i dalje. Znam da će ti biti teško da primiš sve to, ali ipak pokušaj da budeš hrabra i da izdržiš. Imaj uvek na umu da mi nismo jedine i da je pre nas otišlo tako mnogo njih. To isto važi za Vidu, Radu i Desu. Mogu da vas prevare da smo otišle na rad, ali u to nikako ne verujte. (Ne verujem da ćeš moći, ali ipak pokušaj preko ujka Milutina, ako je tu, ili nekog drugog, da nam se stavi zabrana na streljanje, ukoliko ne budemo likvidirane pre nego što dobiješ ovo pismo). Ako ne uspete ništa, ostanite nam zdravo i radujete se skoroj slobodi. Tebe i ostale mnogo, mnogo vole i ljube Srba i Joka.
Srbijanka je streljana 7. septembra 1944. kada i Vasilije Buha i Vera Miletić, koji su prijavili i nju i mnogo partijskih drugarica i drugova, verovatno nadajući se da će time ostati u životu.
Četiri dana kasnije, i Jovanka Bukumirović izvedena je na streljanje. Ubijena je u hodniku logora Banjica od strane zamenika upravnika logora, Radomira Čarapića, prilikom napada golorukih žena na stražare i upravu logora, na koji su se odlučile uoči izvođenja na streljanje.
Izvor i foto: Wikipedia / Drugarice FB / Alo
Comentarios