Sanda Ristić Stojanović
Da li postoji neka posebna uspomena sa Voždovca ili iskustvo koje Vam je ostalo urezano u sećanje? Da li imate neko omiljeno mesto na Voždovcu i koje? Kada biste mogli nešto da uradite na njegovom unapređenju ili ulepšavanju, šta bi to bilo?
Mnogo je uspomena koje me vežu za Voždovac, to su uspomene na igranje u parku ispod škole Karađorđe, uspomene na detinjstvo, mladost i drugare, na Autokomandu, bioskop Voždovac, šetnje po ulicama Činovničke kolonije tokom kojih sam obraćala pažnju na fasade, arhitekturu kuća...
Moje omiljeno mesto na Voždovcu su ulice kojima sam najčešće hodala, Vovode Stepe, Jove Ilića i sve ulice poprečne i paralelne do ulice Milovana Marinkovića... Što se unapređenja Voždovca tiče, volela bih da se očuva duh Činovničke kolonije koji je bio prepun kuća sa divnom arhitekturom i vrtovima u okviru kuća a na žalost primetila sam da se na mestu mnogih takvih kuća u poslednjih 20 do 30 godina grade zgrade po nekoliko spratova.
Sa recitatorske sekcije u okviru školske priredbe u OŠ Karađorđe
Ja sam na Voždovcu živela do 18 – te godine kada sam se preselila u Zemun gde je porodica moje majke generacijama živela.
Šta Vas je inspirisalo da studirate filozofiju i kasnije se specijalizujete za etiku? Kako su Vaše studije na Filozofskom fakultetu oblikovale Vaše razmišljanje i pisanje?
Rasla sam u sredini u kojoj su se književnost i filozofija smatrali za nešto izuzetno. Imala sam 9 godina kada sam sa našim porodičnim prijateljem psihologom Brankom na jednom putovanju dok smo boravili u Atini šetala po Akopolju, on mi je tada govorio o Heraklitu i drugim grčkim filozofima. Već sam tada imala utisak o prolaznosti, protoku vremena, zatvarala sam oči i pokušavala da zamislim ljude koji su hiljadama godina pre nas tu živeli, ali sam i osećala u isto vreme snagu i lepotu prirode oko nas. Izbor da studiram filozofiju je bio prirodan za mene, oduvek sam smatrala i da umetnost ima tu metafizičku dimenziju. I danas smatram da su imaginacija i transcendencija suštinske za umetnost.
Kakvo je Vaše iskustvo rada u izdavačkoj delatnosti? Koji su bili najveći izazovi i najvažnija postignuća tokom tog perioda?
U izdavaštvu sam radila između 1998. i 2000. godine, oko dve ipo godine Bilo je to turbulentno vreme. Bila sam mlada i po završetku fakulteta radila kao urednik u toj izdavačkoj kući. Bila sam jedno vreme u kancelariji, ali kada je počelo bombardovanje 1999. svi smo došli u knjižaru. Tu sam radila sa čitavom galerijom likova, imala izuzetne prijateljice, bilo je puno izazovnih momenata tad. Upoznala sam i naličje izdvaštva, napetosti razne ali naučila i sve oko procesa pripreme i štampanja knjiga. U knjižaru koja je bila u samom centru grada u ulici Kneza Mihaila su dolazili mnogi poznati ljudi, pa sam imala i neki utisak o toj želji ljudi da budu medijski poznati. Upoznala sam i ljude tada raznih sudbina od komandanata sa ratišta, umetnika do raznih mladih političkih aktivista i sve je to izoštrilo moju težnju da očuvam svoju autentičnost.
U knjižari te moje tadašnje izdavačke kuće sam upoznala i našu čuvenu slikarku Ljubicu Cucu Sokić.
Kako balansirate između rada kao gimnazijski profesor i profesor u privatnim srednjim školama? Koji su najveći izazovi u ovom poslu? Da li imate neki poseban pristup ili metodologiju u predavanju filozofije mladima?
Predmeti koje predajem su filozofija, logika i gradjansko vaspitanje. U Prvoj beogradskoj gimnaziji sam radila od 2006. do 2015. sa jednom kraćom pauzom. Radila sam u još 2 beogradske gimnazije, jednoj stručnoj školi i 2 privatne stručne škole. U gimnazijama su uglavnom deca u koju se ulaže, deca iz dobrih kuća kako se kaže. U privatnim školama ima razne dece, neke i sa teškim sudbinama ali i dece raznih biznismena. U privatnim školama sam držala i vanredne ispite za one učenike koji ne idu na redovnu nastavu. Sećam se jednog dečka od oko 18 godina koji je došao na vanredni ispit iz filozofije i naučio samo biografije Platona i Aristotela. Bio je ubeđen da će položiti ispit. Ja sam mu rekla da biografije nisu dovoljne i da je pao ispit. Dala sam mu uputstva šta da sve pročita za naredni ispit. On je bio besan, zalupio je vrata. U zbornici mi kolege kažu - jao gde si njega oborila, njegov otac je u upravnom odboru škole. Posle mesec dana, došao je ponovo na ispit. Držao je knjigu iz filozofije u rukama. Sa razumevanjem je odgovarao na moja pitanja. Ja mu tada kažem, vidiš da možeš ne da dobiješ 2, već ću ti dati sada 4. On mi je tada rekao – profesorka hvala što ste me oborili prošli put. Inače kao profesor uvek se trudim da zapamtim imena svojih učenika. Bilo je i komičnih situacija, recimo na prvom vanrednom ispitu iz filozofije u jednoj privatnoj školi pola prisutnih me je pitalo – profesorka kako izgleda ta knjiga iz filozofije. Ja sam im tada rekla – svi koji su me to pitali, napustite prostoriju i kada nabavite knjigu i spremite ispitna pitanja dodjite na ispit.
Objavili ste niz filozofskih eseja i mnoge knjige. Koja Vam je knjiga najdraža i zašto? Kako birate teme za svoje eseje i knjige? Šta Vas inspiriše da pišete?
Moje prve pesme je objavio Oskar Davičo kad sam bila I razred gimnazije, a 2000. je Jovan Zivlak objavio moju prvu pesničku knjigu u Svetovima. Petru Krdu, legendarni urednik KOV iz Vršca je objavio 4 moje knjige u ediciji biblioteka KOV. Petu Krdu mi je i rekao da je moja poezija dokaz da će uvek biti pesnika i na poslednjoj književnoj večeri u Vršcu mesec i po dana pred smrt 2011. za moju poeziju je rekao i ovo je svetska poezija i zanima me kako će zvučati na engleskom, francuskom, nemačkom španskom... Ja imam 4 knjige sa pesmama objavljenim na spskom, engleskom i francuskom a u pripremi su knjige na španskom i srpskom i ruskom i srpskom. Oko 30 mojih pesma je objavljeno u svetu na engleskom, španskom, francuskom i ruskom.
U Srbiji je objavljeno desetak mojih pesničkih knjiga. U KOV - u su to i knjige Svitanje je let boje koja spaja ono metafizičko sa savremenim izrazima i pojavama, Tišina razlikuje svetlosti koja je jedna lirska avnagardna poezija i koju je publika uzimala na čitanje iz biblioteka. Zatim sledi krug mojih knjiga koje bih ja nazvala da su poezija o poeziji Avangardnost večnosti, Godišnja doba reči i kontroverzna knjiga Četvrtina apsurda koja je isto uzimana iz biblioteka na čitanje.
Za Četvrtinu apsurda je naš lingvista Milosav Ž. Čarkić rekao da je knjiga za mučenje i predstavio je tu knjigu sa mnom u rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda. Božidar Šujica me zvao posle nekoliko dana kada sam mu dala Četvrtinu apsurda i rekao - Izuzetno, veliko, darovito. Četvrtina apsurda je knjiga probijanja kroz reči i tegobnu stvarnost, čini mi se da ima i neke katarzične efekte. Tu su i moje knjige Osmatračnica XXI veka čiji je jedan primerak čak ukraden iz jedne knjižare, Ozbiljne pesme XXI veka, Prekovremene reči XXI veka i Izmišljotina vatre. To su knjige u kojima pišem o stvarnosti, našem vremenu, muškarcu i ženi u savremenosti. Naš novinar Miloš Jevtić je rekao za knjigu Prekovremne reči XXI veka da sam baš muškarca pogodila kakav je u XXI veku i da mu je drago što ta knjiga ima i duhovnu dimenziju.
Knjige Nervi vremena XXI vek, Pošumljeno srce, Hitre reči XXI vek i Tango života su pesničke knjge u kojima se prepliće nada za čovečanstvo i prirodu sa doživljajima stvarnosti. U Pošumljenom srcu ima niz pesama o prirodi, o Zlatiboru, Tari. Ja sam proputovala čitavu Srbiju i veoma volim da boravim i u manjim mestima Srbije. Pozvala bih publiku da uzme na čitanje moje knjige iz biblioteka.
Što se filozoije tiče objavljena je moja knjiga Filozofski estetički tekstovi 2 i već je nekoliko primerka prodato u knjižari Srpske književne zadruge. Pišem filozofske tekstove beskompromisno i pozivam publiku da pročita moj tekst iz te knjige Budućnost umetnosti, Korupcija u umetničkom svetu. Tekst se može pročitati i u pdf izdanju časopis Bukinja 83 _ 84 na sajtu biblioteke Negotin. Objavila sam i oko 15 tekstova u zbornicima Estetičkog društva Srbije i sarađivala sa našim izuzetnim filozofima, među njima u prvom redu sa Sretenom Petrovićem.
Kao član Udruženja književnika Srbije i Estetičkog društva Srbije, kako vidite ulogu filozofa i pisca u savremenom društvu? Da li smatrate da filozofija može imati praktičan uticaj na svakodnevni život ljudi? Ako da, kako?
Sećam se da je Sreten Petrović u Književnim novinama objavio tekst Kad mačaka nema i miševi kolo vode, ukazujući na situaciju u umetnosti potiskivanja darovitih autora od strane nedarovitih, kocepualnih praktikanata. U tom tekstu se Sreten Petović osvrnuo i na rad jednog broja estetičara u koje spadam i ja ukazujući da beskopromisno pišemo o aktuelnim temama umetnosti. A to što pišemo uvek treba gledati u širem društvenom kontekstu pa i svetskom kontekstu. Ne mislim da danas u svetu ima mnogo filozofa kao Sartr i Alber Kami koji su bili autentični ljudi i mislioci. Ja sam svoj rad u zborniku Angažovana estetika završila ukazujući na stav Mišela Fukoa da nikada nije upoznao intelektualce “ I spazim načas blistavi grad u kome bi intelektualci bili u zatvoru ili su ako su još i teoretičari, naravno obešeni”.
Ipak, mislim da bi bilo važno da se u školama izučavaju filozofske dscipline. Smatram da Estetika i Etika mogu biti izborni predmeti u školama i da bi sigurno pomogli mladima u praktičnom životu i u kulturnom životu.
Mislim da su članovi Estetičkog društva Srbije kroz decenije negovali duh autentičnosti tu u prvom redu mislim na Sretena Petrovića i mog profesora ontologije i estetike sa odseka filozofija na Filozofskom fakultetu u Beogradu Mirka Zurovca...
Da li ste se suočavali sa nekim specifičnim preprekama kao žena u filozofiji i književnosti? Kako ste ih prevazišli? Koji su najveći izazovi s kojima se suočavate u svojoj karijeri i kako ih prevazilazite?
Ja sam priredila 3 zbornika poezije, kratkih priča i tekstova koje je objavila izdavačka kuća Gramatik iz Beograda. U tim zborniciima je pola autora i pola autorki. To su zbornici Iz senke stiha (2012), Avangarde će uvek postojati (2028), Art rebel 21 (2020). U zbornicima Avangarde će uvek postojati i Art rebel 21 su i dve izuzetne filozofske studije Sretena Petrovića uz naše pesme i priče. Ne bih suštinski prebrojavala muškarce i žene umetnike, smatram da daroviti treba da se nametnu svojim delom.
Moja pozicija u umetnosti i na našoj književnoj sceni je autentična i usamljenička. Nisam deo nikakvih ekipa za dodele nagrada... Ne šaljem svoje knjige poezije na konkurse za nagrade. Ne skupljam pažljivo bibliografske jedinice, to me ne zanima. Često boravim u inostranstvu, putujem od detinjstva i rane mladosti. A u detinjstvu sam živela u Brizbejnu, u Australiji kod moje bake po majci.
Koji su Vaši budući planovi i projekti? Da li trenutno radite na nekoj novoj knjizi ili eseju? Šta biste savetovali mladima koji se zanimaju za filozofiju i književnost?
Uvek pišem pesme i povremeno napišem neki filozofski tekst. Moje nade u budućnosti su da publika uzima moje knjige na čitanje iz biblioteka ili da ih traži u knjižarama. Drago mi je i da ima dosta mojih pesama na vodećim regionalnim portalima i na portalima u svetu. To čitanje pesama na portalima je deo našeg vremena.
Ohrabrila bih mlade da studiraju filozofiju. Filozofija je veoma moćna duhovna oblast i po završetku studija možete raditi u izdavaštvu, kao profesori, novinari, urednici...
Intervju vodila: Ana Stjelja
Comments